TNT budžet

Kolumne

TNT budžet

U Sarajevu je 28.11. (juče) održana javna rasprava o Nacrtu budžeta za 2018. godinu, u organizaciji i na poziv aktivista DPO Jedan grad, jedna borba. Raspravi je u sali sarajevske Opštine Stari Grad prisustvovalo oko 30 građana, a ono što je rečeno trebalo bi zvučati ne kao zvono nego kao sirene za uzbunu.… Nastavi čitati

Ikar u kokošinjcu

Kolumne

Ikar u kokošinjcu

Zašto propada palata Komande vazduhoplovstva u Zemunu, uprkos tome što je spomenik kulture?

Je li znaš šta slikaš? Ajde, da platiš piće, da ti sve ispričam o toj zgradi. Je li znaš koja je to zgrada? Komanda vazduhoplovstva. Lepa, a, šta kažeš. To je još pre onog rata građeno. Neki poznati arhitekta, naš, Srbin, iz Vršca. Zaštićena. Spomenik kulture. A vidi na šta liči… Slikaj ovu rđu na rešetkama. I prozore polupane… I one zavese pokidane… I fasadu kako otpada… I Ikara. To je radila neka vajarica, pa su stavili tu… Lepa bista, samo, bre, mnogo glupo da tu stoji. Ne ide da Ikar bude simbol vazduhoplovstva. Tata mu napravio krila od perja i voska da pobegnu iz zatvora, i lepo mu kazo da ne leti visoko, da mu sunce ne istopi vosak, a dečko, šta ćeš, mlado-ludo, ponelo ga, opije čoveka visina, teraj uvis, i tras u more. Pišaj, bože, u naše veselje. Izgibe ki mančesteri. I onda se sad mi čudimo što nam avijacija više pada nego što leti. Evo, nemoj ovo da snimaš, šta je bilo kad su Nemci napali kraljevinu 6. aprila? Ono malo što je stiglo da poleti, to sve odma srušeno. Nije nam avijacija dotrajala ni dva dana. 38 oboreno, 77 na zemlji uništeno, četvrtina nije moglo ni da poleti, bilo ili dotrajalo, ili nije imalo delova…

Nastavi čitati

Utopija bez alternative

DR

Utopija bez alternative

Pogovor knjizi Ne govori mi dok te prekidam, iz biblioteke Lektira narodu, Školegijum, 2017.

Iako je škola, barem prema slovu zakona, najprije odgojna/vaspitna pa tek potom obrazovna ustanova, odgoj/vaspitanje ostaje izvan bilo kakvog uređenog i transparentnog “plana i programa”. Na to je ukazalo, posredno, i istraživanje Obrazovanje u BiH: Čemu (ne) učimo djecu, zaključivši, nakon analize 2668 lekcija u 68 odabranih udžbenika iz nacionalne grupe predmeta (30 bošnjačkih, 20 srpskih i 18 hrvatskih, odnosno 665 lekcija istorije, 1055 književnosti i maternjeg jezika, 602 jezika i 346 vjeronauke) da se u samo 7% lekcija (185 od 2668!!) promoviraju univerzalne ljudske vrijednosti: mir, saradnja, sloboda, solidarnost, odgovornost, jednakost/ravnopravnost, život, ljubav.

Nastavi čitati

Satira

Elektronska sjednica

O nelegalnom odlučivanju putem tzv. elektronskih sjednica, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu

Način u uputi o načinu

Ovih dana privodi se kraju javna rasprava o Nacrtu novog Zakona o visokom obrazovanju Kantona Sarajevo. Na Nacrtu je radila grupa od sedamnaest stručnjaka, ali iza verzije u raspravi ne stoje više samo oni, nego i kantonalna vlada, čija se logika lako iščitava kroz cijeli tekst. Logika je, naravno: veća kontrola, a manji troškovi. Između redova Nacrta prati se i višegodišnje natezanje dvije strane oko Sarajevskog univerziteta, od kojih jedna vuče ka oduzimanju autonomije fakultetima i integraciji u jednu administrativnu i organizacionu jedinicu, a druga prije svega finansijskoj nezavisnosti fakulteta.
Veliki broj formulacija u Nacrtu je neprecizan. Pravna logika, koja se sapliće o različite i suprotstavljene a prikrivene interese, proizvela je prijedlog zakona koji bi, da je sir, bio zastrašujuće veliki kolut ispunjen gustom mrežom tunela i rupa. Idealan za miševe, dakle.

Nastavi čitati

O upotrebi književnosti u obrazovanju

DR

O upotrebi književnosti u obrazovanju

Predgovor knjizi Laža i apanaža

Ovo je knjiga o čitanju književnosti u školi i ulozi koju u tom procesu igraju nastavne katedre na fakultetima.
Čitanje se obično shvata na dva načina: ili kao (moždana) aktivnost prevođenja niza slovnih znakova sa papira u svijest, ili u smislu tumačenja određenog sadržaja, ne nužno jezičkog.
U oba ova smisla čitanje koje se odvija u školi nije slobodno i nije dobrovoljno. To ne znači samo da su i nastavnici i đaci prinuđeni da čitaju određene tekstove koje nisu sami izabrali, nego i da ih moraju čitati tako da zadovolje neke postavljene ciljeve.

Nastavi čitati

Satira

Ajkula u biblioteci

Kako je snimljen spot za predsedničku kampanju Aleksandra Vučića

– Predsedniče, imamo ideju…
– Otpušteni ste.
– Ali…
– U prošlom se nisam pojavio, pretprošli je zabranjen, sa sva tri se ljudi sprdaju… Od sad ja sam smišljam ideje…
– Predsedniče, uz dužno poštovanje, to je posao za koji se ljudi školuju.
– Ima fakultet za snimanje izbornih spotova?
– Nema, ima više fakulteta. Zato spot radi ekipa, a ne jedan čovek…
– Šta hoćete da kažete? Da jedan čovek može da vodi Srbiju, ali ne može da snimi jedan spot?
– A šta vi hoćete da kažete, da čovek koji može da vodi Srbiju, može sve?
– Kako to razgovarate sa mnom!
– Pa otpustili ste nas, sad možemo.
– Nisam, ali otpustiću vas ako ponovite. Kakvu ste ideju imali?
– Da operišete sami sebe.
– Kako?
– Pa na početku ležite na operacionom stolu, i kažete Samo Srbija može da izleči samu sebe. Onda sebi date narkozu, i onda sebe operišete.
– Šta sebi operišem?
– Mozak.
– Šta fali mom mozgu?
– Pa ne fali vam ništa, ali morate nešto da operišete.
– Ali zašto baš mozak.
– Zato što je to najteža operacija.
– Kako čovek može sam sebi da operiše mozak?
– Pa gledate na ekranu šta radite. I kad se završi, na ekranu se pojavi slogan za bržu, jaču i bolju Srbiju.
– Moram da razmislim. Sad imam drugu ideju. Dolazim ja u biblioteku. Bibliotekarka…
– Vi je glumite?
– Zašto ja?
– Pa rekli ste da ćete sve sami…
– Nisam mislio bukvalno. Glumi je žena. Treba da bude niska, da se bolje vidi koliko sam ja visok.
– I kad joj govorite da vas kamera snima odozdo, iz perspektive vaših glasača.
– Na to nisam mislio, ali sviđa mi se. Tu sam ženu zamislio da izgleda kao Jorgovanka, ali da ne liči na nju… Zove se Nada.
– Odlično! Nada je u biblioteci. Odlična poruka.
– Ja uđem i kažem: “Gospođo Nado…” Ona se okrene, i prepozna me. Kaže: “Mali Alek!!” Ispadne joj knjiga od iznenađenja.
– Znači, to je bibliotekarka u biblioteci u koju ste vi išli kad ste bili mali.
– Nisam ja nikad bio mali. To je mataforično. Ona je niska, ja visok, a ona mene zove mali. Razumete. Ona je negativac.
– Nada je nagativac. Razumemo.
– Ja pređem preko te njene uvrede i pitam: “Kako ste, gospođo Nado?” A ona mi odgovori, onako ironično: “Ja dobro, a vidim da i tebi dobro ide.” Ja i to stočki podnesem, kažem “Izvolite”, i dam joj knjigu.
– Koju knjigu?
– To i ona pita, samo drugim rečima: “A šta je to?” Ja odgovorim: “Vođa. Obećao sam da ću da vratim knjigu i, evo, držim svoju reč.” Ovo “držim svoju reč”, to kažem u kameru. A ona nastavi da provocira, ironično: “Vidim da ti je trebalo vremena.”
– Knjigu ste uzeli na reč? Niste potpisali revers?
– Kakav revers?
– Pa u biblioteci kad uzmete knjigu, potpišete se na karticu koja je u knjizi. Jeste li bili član biblioteke?
– Pomešali ste me sa Radovanom Trećim.
– Izvinite. Ali ta replika visi.
– Koja replika, i kako to mislite visi.
– U našem žargonu, kažemo da nešto visi ako nije dobro povezano. Vaša replika “držim svoju reč” visi, jer deca u bibliotekama ne daju reč da će vratiti knjige, nego potpisuju reverse.
– Ja nisam. U mene su svi uvek imali poverenja i ja sam sve dobijao na reč.
– I kad ste bili mali? – Ja nisam nikad bio mali.
– I čokolade ste kupovali na reč? – Kad ja nisam bio mali nije bilo čokolade.
– A sličice, klikere…
– Nije me to zanimalo. Ja sam samo čitao knjige. Kad bih pročitao sve knjige u jednoj biblioteci, prelazio bih u drugu. Pročitao sam više biblioteka nego moji vršnjaci knjiga. Oduvek sam se spremao da budem predsednik Srbije.
– Kakve veze ima čitanje knjiga s predsednikom Srbije?
– Nikakve, ako se zovete Toma Medvedev.
– A zašto baš Vođa?
– Zbog naslova.
– Da, ali u priči se opisuje slepac koji celi narod odvede u surduk.
– To znamo vi i ja, ali Tomini glasači ne znaju.
– Možda vam neće biti dovoljni samo oni. Bolje da uzmete nešto što svi znaju… Šta mislite o ovim stihovima: Песмо моја, закити се цветом, Песмо моја замириши светом; Још сва срца охладнила нису,
— Познаће те, песмо, по мирису!
– To je Zdravko Čolić?
– Ne, Zmaj, Đulići.
– Šalio sam se. Odakle vi to znate?
– Studirali smo književnost.
– I sad radite izborne spotove?
– Pa nema boljeg fakulteta za taj posao od književnosti.
– Dobro, mogu Đulići.
– Ali onda treba da promenim ime, nije gospođa Nada, nego gospođa Ruža? Zmajeva se žena zvala Ruža, tur. đul, zato se knjiga zove Đulići.
– Ne može. Ruža zvuči previše jorgovanski. Gde smo stali? Nada meni kaže: “Vidim da ti je trebalo vremena”, da vratim knjigu, a ja njoj odgovorim: “Da, u međuvremenu sam bio i pomalo zauzet”.
– Da, bili ste u Sarajevu. Kakvi su vam utisci?
– Pa izgradilo se, ali nije kao Pale. Odgovorim ja njoj: “Da, u međuvremenu sam bio i pomalo zauzet”, a ona meni na to, onako bezobrazno, arogantno, baš kao ovi svi što me kritikuju: “Primetila sam, Aleksandre. Ali oprosti, moram nešto da te pitam. Kao premijer radiš svoj posao odlično. Ali šta ti sada treba da se kandiduješ za predsednika?” A ja njoj odgovorim: “Uvek držim svoju reč. Pre tri godine svima sam obećao da ću sačuvati Srbiju od finansijske propasti i usmeriti zemlju na pravi put. Dobar posao smo napravili. Članovi starog DOS-a samo hoće da unište sve što smo postigli u prethodne tri godine. Neću im dozvoliti da to urade.” I onda ide ono BRŽE, JAČE, BOLJE, AV.
– Onda ona vas pita kako to možete da sprečite kao predsednik, a ne možete kao premijer?
– Ne, ona ništa ne kaže, samo žmirka. A ja kažem: “Doviđenja, gospođo Nado.” I krenem da izađem, a ona za mnom: “Šta misliš kuda si krenuo.” A ja njoj: “Kući, naravno.” A ona meni: “Slušaj, Aleksandre. Održao si reč, ali kasniš 35 godina. Idi u ćošak.”
– Premijera koji radi svoj posao odlično, u ćošak??
– Da. A ja nju pitam: “Deca vas i dalje zovu Ajkula?” Ona kaže: “Da”. A ja kažem: “Tako sam i mislio.”
– I?
– Ništa, to je kraj spota.
– Tako što ste vi bibliotekarki rekli da je ajkula?
– Da.
– A zašto ajkula?
– Kako zašto? Pa zato što je sejala strah.
– Ali u spotu vi sejete strah. Vi plašite ljude da će DOS sve uništiti.
– Neće, ako mene ljudi izaberu. Neću dozvoliti.
– A ako vas ne izaberu?
– I onda neću dozvoliti, jer ja uvek držim reč.
– Pa što ste se kandidovali, ako je svejedno hoće li vas izabrati ili neće?
– Kome je svejedno?
– Vama. Kakve veze imaju izbori s tim da vi uvek držite reč.
– Meni nije svejedno. Bolje ću držati reč kao predsednik nego kao premijer.
– Kako reč može da se drži bolje i gore?
– Lepo, možete da je održite odmah, a možete za 35 godina. Šta kažete za spot?
– Ne znamo… Glavna poruka je da vi uvek držite reč, a onda na kraju izvređate ženu ni krivu ni dužnu da je ajkula.
– Kako ni krivu ni dužnu, kad me šalje u ćošak.
– Pa dobro ste prošli, svako drugi bi vas poslao kod psihijatra.

Kako je snimljen izborni spot Ajkula u biblioteci

Satira

Srbija, pečena nedopečena

Kako je snimljen spot za predsedničku kampanju Alaksendra Vučića

– Ideja trećeg spota vrti se oko jedne reči koja je Srbima svetinja.
– Kosovo!
– Ne možemo da snimamo na Kosovu.
– Mogli bismo iz drona?
– Pa ako ćemo tako, onda je bolje iz Miga. A već smo imali spot sa avionom.
– Rakija.
– Imali smo i spot sa pivom. Reč koja je Srbima svetinja…
– Crvena zvezda?
– Jedna reč.
– Nije valjda Partizan?
– Nije. Ima veze sa tradicijom…
– Sveti Sava?
– I to su dve reči…
– Samo Sava?
– To asocira na poplave i na Sava Malu…
– Može pomoć.
– Jede se…
– Slanina?
– Toplo…
– Čvarci?
– Mesi se od brašna…
– Pizza!
– To nije srpska reč.
– Znam! Hleb!
– Bravo, predsedniče vlade i države.
– Kako ste to zamislili? Ja jednim hlebom nahranim 5.000 ljudi?
– Taj ćemo spot ostaviti za finale kampanje.
– Mogu li tu i da hodam po vodi?
– Može, koristićemo slike iz Obrenovca.
– Kako ste zamislili to sa hlebom?
– Počinje kadrom iz rerne, u kojoj se peče hleb. Kroz rernu vidimo ženu, majku, domaćicu koja proverava da li je hleb pečen, i iza nje u drugom planu njeno dvoje dece i muža. Čujemo dečakov glas koji kaže: Hajde mama više, i devojčicin koji kaže: Gladna sam. Mama kaže: Još samo par minuta, a dečak na to: Pa do tada ćemo da umremo od gladi. Nosićeš nas na duši.
– To je neka romska porodica?
– Zašto romska?
– Pa razvaljen šporet… oni umiru od gladi…
– Zašto mislite da je razvaljen šporet?
– Pa rekli ste da se kroz rernu snima…
– To se rešava trikom. Ne, porodica je dobrostojeća, srpska. Imaju modernu kujnu, veliki frižider, punu korpu voća, sto je postavljen, na stolu je predjelo, salata, naresci, šeri-paradajz, pršut…
– A umiru od gladi?
– Da, jer nema hleba koji se peče.
– Razmažena neka deca.
– Tako je. Oni su narod. A vi ste mama.
– A ko je tata?
– Tata je tu samo kao figura.
– Znači, Nikolić.
– Može i tako da se razume. Vi ste majka.
– Moraću da nosim veštačke sise?
– Ne, majku glumi glumica.
– A gde sam ja u spotu?
– U off-u. Čuje se samo vaš glas.
– Šta kažem?
– Majka protiv svoje volje izvadi nepečen hleb, deca uzmu da ga komadaju, ali on se rasteže, jer testo nije pečeno. I onda se čuje vaš glas: “Srbija je 2013. bila na ivici propasti. Posle tri godine ozbiljnog i teškog rada vidimo prve i prave plodove.”
– I ne vidim se ja dok to govorim?
– Ne, vidi se testo koje se razvlači.
– Čuje se moj glas i vidi se testo koje se razvlači?
– Da.
– Znači, testo koje se razvlači su prvi i pravi plodovi ozbiljnog i teškog rada?
– Ne, niste shvatili… Testo je metafora Srbije koju razvlače vaši neprijatelji.
– A moji su neprijatelji deca?
– Ne, deca su metafora opozicije koja razvlači Srbiju.
– Dobro, a šta su prvi i pravi plodovi ozbiljnog i teškog rada?
– Pa ta moderna kujna, lep stan, ljudi dobro žive…
– Kako dobro žive ako umiru od gladi?
– Znate kakvi su Srbi, preteruju u svemu, a najviše u kuknjavi.
– Znači, ta kujna i ta porodica, to je isto Srbija, a ja sam u Srbiji majka?
– Tako je.
– I Srbi se ponašaju kao razmažena i nestrpljiva derišta koja ne veruje majci?
– Da. Oni razvlače testo, a vi kažete…
– U off-u?
– Da, u off-u, vi kažete: “Ovo je presudan trenutak. Moramo da ostanemo na pravom putu. Zato ne smemo da dozvolimo da se najlošiji vrate na vlast. Uništiće sve što smo stvorili.”
– I ne vidim se ja dok to govorim?
– Ne. Vidi se razmeckano testo. Uništen hleb.
– Ko ga je uništio?
– Deca.
– Kapiram, deca su metafora najlošijih koji hoće da se vrate na vlast i unište sve što smo stvorili.
– Da, a vi ste strpljiva majka koja ih pušta da se sami u to uvere.
– Kako ih puštam?
– Pa dajete im izbore.
– Gluvo bilo! Vladu dam, ali izbore ne dam!
– Ne da pobede, nego da izađu. Nepečen hleb je metafora nedovršenog posla. Zato majka složi opet testo u tepsiju i kaže: I, jeste li sada spremni da sačekate? A deca, ulepljena testom, kažu: Daaa.
– I?
– To je kraj. Idu još one trobojke AV, i slogan, brže, jače, bolje.
– Nema mene u spotu?
– Ne?
– Pa kako će narod da shvati za koga da glasa?
– Završava se vašim sloganom.
– A šta će onda spot ako imamo slogan?
– Zbog vaše poruke.
– Šta je moja poruka?
– “Srbija je 2013. bila na ivici propasti. Posle tri godine ozbiljnog i teškog rada vidimo prve i prave plodove. Ovo je presudan trenutak. Moramo da ostanemo na pravom putu. Zato ne smemo da dozvolimo da se najlošiji vrate na vlast. Uništiće sve što smo stvorili.”
– Pa zašto ja to ne mogu da kažem u kameru?
– Zato što to govorite u kameru od 2013. Ljudima je već muka od toga da vas gledaju dok to govorite.
– I biće im manje muka ako dok slušaju mene gledaju testo koje se razvlači?
– Ne, biće ista, ali manje od vas a više od spota.

Srbija, pečena nedopečena

Pismo mladom Rambu

Kolumne

Pismo mladom Rambu

O ratu, proje nego počne…

Vidim na fejsbuku da voliš svoj klub kao svoju zemlju i da o pištoljima i motorima znaš više nego o padežima i kontracepciji. Čitam i da nisi pičkica koja se boji rata. Ako sutra zapuca, prvi si u stroju. Siguran sam da znaš da nisi originalan. I prije tačno četvrt vijeka, samo bez fejsbuka, tvoji vršnjaci polazili su u rat kao na gostujuću utakmicu. Dozvoli da ti kažem nekoliko stvari koje njima tada nisam. Jer ih ni sam nisam znao.

Prvo, rat traje duže od filma. Usudio bih se reći, duže od svih filmova koje si u životu gledao a u kojima Ramboidi povaljuju negativce kao bekane. Rat je dosadan, uglavnom, hrabrost i nestrpljenje gubitna su kombinacija. Scene u kojima sebe zamišljaš prilično su rijetke. Neprijatelj je obično pametniji od kaskadera koje Rambo kosi strelama, rafalima, bazukama, mačetama… I momci na drugoj strani su, kao i ti, gledali iste filmove. Gluplji si od njih ako to zaboraviš.

Nastavi čitati

Satira

Kako je nastao spot Ima li pilota u avionu

Kako je nastao predizborni spot za predsjedničku kampanju Aleksandra Vučića

Tako što su Kreativci izložili ideju:
– Ideja je avion. ErSrbija. Leti ravno. Kroz oblake. Odjednom, glas pilota kaže jedno, onda glas kopilota drugo. Putnici su u kabini začuđeni. Slušaju svađu iz kokpita. Rez na kokpit. Pilot kaže idemo mojim putem, kopilot kaže idemo mojim. Jedan okrene volan ulijevo, drugi udesno. Rez na kabinu. Putnici se tumbaju s jedne strane na drugu. I onda kadar iz kontrolnog tornja, kontrolori gledaju avion koji leti kao po kaldrmi.

Nastavi čitati

Trojanski konjčić u senatu Univerziteta

Kolumne

Trojanski konjčić u senatu Univerziteta

O inicijativi Studenskog parlamenat Univerziteta u Sarajevu za usklađivanje rasporeda nastave s terminima molitvi.

Senat Univerziteta u Sarajevu, nakon sjednice održane 28. decembra 2016. godine, objavio je isti dan Preporuku da se pri planiranju studijske godine vodi računa o terminima molitvi.

Preporuka se oslanja na član 56. Statuta Univerziteta (Nadležnosti Senata), tačnije na tačku (1) a), po kojoj Senat “odlučuje o svim akademskim pitanjima, a posebno o pitanjima koja se odnose na nastavnu, naučnu, umjetničku i stručnu djelatnost Univerziteta”. Međutim, pošto u tački (2) istog člana stoji da “Senat odlučuje o akademskim pitanjima pojedinačnim aktima u formi odluke”, nije jasno po kom osnovu je dao “preporuku”.

Nastavi čitati