Odlomak iz romana Sahib 2.0
Juče je gospodin Ciga bio s Gospodarem na otvaranju dečjeg vrtića. Celo vreme je Gospodara neki maler pratio. Prvo se slomila stoličica pod njim kad je seo da jede s decom, kao Snežana sa sedam patuljaka. To je deci bilo smešno, a on se rastužio: tako maleni, a već opozicija. Za kaznu su decu poslali na spavanje bez ručka, pa se niko nije smejao kad mu je kravata upala u supu. Dok ju je cedio, umastio je ruke, pa je otišao da ih opere, ali kako je u toaletu sve namešteno na dečju visinu, morao je da ih pere klečeći, a onda su i svi drugi klekli jer su mislili da se moli bogu. Posle su Gospodar i onaj klempavi što liči na lemura izašli u dvorište i seli na klackalicu, pa je klackalica pukla. Kamerman je već naučio da mora da izvadi karticu iz kamere i preda je obezbeđenju. Dok je stavljao novu, Gospodar je stigao da se zaglavi u onom toboganu što liči na uvrnutu cev. Lemur ga je vukao za cipele, pa mu je jednu izuo, pa su svi videli kako mu je progledala čarapa, jer su mu nokti kao kandže, zato i nosi veće cipele, inače se ne bi lako sazuvale kad se jače povuku. A na poslu i kod kuće nosi borosane. Jedna je vaspitačica odmah otrčala po iglu i konac, dve su prišle da vide nokte, mislile su da su veštački pa da pitaju kod koga je radio, a ostale su htele da vide kakve su to cipele koje vrede više od njihove cele plate. Irena je pomerila časove za uveče, pa sam izašao da prošetam.