Odlomak iz romana Sahib 2.0
Plemeniti Džordže,
Oslobađam Vas krivice koju Vam je pripisala moja zavist. Da mogu, oslobodio bih Vas i potrebe da stečene privilegije nosite kao teret, kao što sada oslobađam sebe. Zašto bih sreću da nosim pobedničke gene smatrao naslednom bolešću? Njih je Juri kupio procenivši njihovu vrednost pre i bolje od mene. Popodne sam proveo na Zumu s njim. Jurijem. Stvar sa mojim zaposlenjem u Poljskoj se dobro razvija. Iako on nikad ne bi menjao Beograd za Varšavu, što se života tiče. Varšava je dosadna i ravna. I ravnodušna prema svojoj reci. Konzervativna, što je dobro za posao i starmala, što je smešno, kad nije tužno. Najzabavniji su njeni strahovi od budućnosti. Juri završava jednu ludu stvar s Beogradom, planira da je podigne do početka leta, vidi mene u tome. Siguran je da ću se naći. Poslaće mi, da se strpim još koji dan. Pozvao sam Irenu na ručak da podelim s njom radosne vesti. Iako se nisam nadao previše, pristala je. Odvela me u neku kafanu sa kariranim stolnjacima. Za jelo koje se zove mućkalica upozorili su me da je jako ljuto, ali nisam osetio ništa. Sa tako ljutom hranom Kinezi iz Sohoa počinju dohranu bebama. Pili smo pivo marke žilet. Kad nije besna, a to je retko, Irena se smeje kao kad pucaju kokice.