Vozdra from NY: Ova noć nije moj dan

Proza

Vozdra from NY: Ova noć nije moj dan

Četvrta od pet razglednica iz New Yorka, 2008.

Dragi Uredniče,

Panorama New Yorka noću nije u standardnoj ponudi lovcima na gradske atrakcije. Terasa s koje je moguć ovakav pogled ukotvila se na desnoj obali Hudsona i na nju ne možeš nabasati cikcakajući po Manhattanu. Moraš imati sreću da te neki insajder strpa u kola i proveze kroz jedan od nekoliko tunela ispod rijeke.… Nastavi čitati

Vozdra from NY: Tutu među biserima

Proza

Vozdra from NY: Tutu među biserima

Druga od pet razglednica iz Njujorka, 2008.

Dragi Uredniče,

Vjerovaću da znaš šta radiš kad nastavljaš objavljivati moje impresije iz Njujorka, i neću više trošiti papir na sumnju da to stvarno nekoga zanima. Prelazim žurno na obećani izvještaj iz Muzeja moderne umjetnosti, u daljem tekstu Moma (amer. MoMA).
Ulaz košta oko 27 bamova, što je čista pljačka, iz dva razloga.… Nastavi čitati

Vozdra from NY: O tuki i golubu

Proza

Vozdra from NY: O tuki i golubu

Prva od pet razglednica iz Njujorka, 2008. godine

Dragi Uredniče,

I dalje mislim da precjenjuješ moj dar za pisanje reportaža i da par stranica Tvoje novine možeš potrošiti na pametniji način, ali, budući da sam, kako bi rekao Corleone, dobio ponudu koju ne mogu odbiti, ipak evo šaljem nekoliko redova o Njujorku.… Nastavi čitati

Marko Kraljević i leptir

DR Kolumne

Marko Kraljević i leptir

Povodom Šantićevog 150. rođendana

– U nedjelju je 150 godina od Šantićevog rođenja. Jeste da je danas petak, i znamo da si u Gradačcu do večeras, ali ako bi napisao nešto, može i do nedjelje u podne, bilo bi odlično.
Pristojan profesor bi takvu ponudu, naravno, odmah odbio. Dočim književnik za tezgom kolumniste prihvata izazov. … Nastavi čitati

Oproštaj od Profesora

Press

Oproštaj od Profesora

Da bi slika bila potpuna, dodajte ovom trenutnku boje plave i zelene, Mljeta i mirise začina dalekog istoka i zvuk listanja knjige. Andrića ili Sijarića, Šekspira ili Gorana, Ćorovića ili Kranjčevića.
Kad sam u jednoj zajedničkoj šetnji, s teško prikrivenim nestrpljenjem najzad čuo da je pročitao rukopis mog romana, i pitao ga šta misli, odgovorio je: kraj je odličan. Kad sam na to odgovorio, misleći da time odlikujem njegovu čitalačku pažljivost i kritičarsku tačnost, da je kraj dobar jer sam se oko kraja zaista trudio, on je zaključio, s osmijehom: pa potrudite se i oko ostatka.
Zdenko Lešić bio je, i ostaće, mnogima od nas – Profesor s osmijehom. Najdraži. Najvažniji. Bila je privilegija slušati ga, i učiti od njega. Njegova su predavanja bila otvaranje prozora, iz skučenih zidova u svijet. Takve su bile i njegove knjige, iz kojih smo imali šta naučiti i onda kada smo vjerovali da smo naučili i da znamo sve. Šta su i učenje i život ako ne trud oko ostatka?
Stavši jednom prilikom, svojim znanjem i ugledom, iza posla koji je uradilo nekoliko generacija njegovih studenata, on je u jednu rečenicu sažeo čemu bi nastava književnosti trebala da posluži: tome, napisao je, da oplemeni a ne da uplemeni… I ne samo nastava, nego i življenje. To Kaća, Andrea i Lara najbolje znaju.
Za njega je, svejedno da li kao romanopisca, ili teoretičara, ili nastavnika ili predavača, književnost uvijek bila izvor radosti. To zato jer je znao, kao malo ko među nama, da uživa u životu. Poput Sremčevog Kalče, koji
“kad si nastane i stigne prolet, a on sedne pod ševteliju, pa si samo gleda i sluša. Gleda behar i kako procvetalo sve i ozelenelo; sluša devojčiki kako poju tam, odgorke iz lojze, i slavejpile kako poje gor na ševteliju, pa uzme plosku s rakiju anasonliju, pa je sipne u čašku, pa ha da gu popijne, a slavej sa ševteliju otkine cvet, pa se i on zapoje, a cvet odi ševteliju padne u čašku u anasonliju, a on si tag popije i rakiju i cvet od ševteliju (kako mezel'k), pa si i on zapoje…”
Iz tako odživljenog života ne odlazi se u zemlju.
Nego u behar.

Dildo od čitanke

DR

Dildo od čitanke

Ističe osma godina kako se čitanka za sedmi razred (NAM, Tuzla) i dalje koristi u najvećem broju škola koje rade po tzv. federalnom planu i programu.

“Dildo je nevibrirajući uređaj, koji oblikom i veličinom podseća na penis. Izraz se prvi put pojavio u pisanom engleskom jeziku 1616. kada je štampana drama Bena Džonsona pod nazivom Alhemičar napisana 1610. Vilijem Šekspir je ovaj izraz upotrebio u svom komadu Zimska priča iz 1610. Senjor Dildo je čuvena poema iz 17. veka čiji je autor ozloglašeni libertin Džon Vilimot, drugi Erl od Ročestera.” Tako Wikipedia.

Nastavi čitati

Izvođenje šege

Kolumne Pozorište

Izvođenje šege

O predstavi Balkanski špijun Dušana Kovačevića u Narodnom pozorištu Sarajevo

Narodno pozorište u Sarajevu odlučilo je da pokaže zube krizi. Publika će gledati umjesto Labudovog jezera balerine na štangi i striptiz, umjesto Bramsa filharmonija će svirati muzičke podloge za karaoke, umjesto operskih arija publika će slušati takmičare u programu Ja imam talent. To će se naime sigurno desiti ako se gledateljstvu s ove scene nastavi podilaziti kursadžijsko-audicijskom poetikom. Ta poetika, razvijana šezdesetih i sedamdesetih na izviđačkim logorovanjima i radnim akcijama obraća se publici s ciljem da je zabavi i nasmijava izvodeći pred njom neku šegu. Prepoznatljivi postupci izvođenja šege su kreveljenje, vulgarne dosjetke, klovnovsko cirkusijanje, namigivanje publici i igranje na stereotipe.

Nastavi čitati